Telefon

Delovi telefona su :

• MTK ( Mikrotelefonska kombinacija ) to jest slušalica,
• Tastatura ili brojčanik, zavisno od modela mada danas se sve više koriste telefoni sa tastaturom
  drugi delovi
  Ostaje nerazjašnjeno ko je izumio prvi telefon, pošto su Antonio Meuči, Johan Filip Rajs, Aleksandar Bel i ostali - svi kandidati za ovu titulu. Važno je zapamtiti da ne postoji nešto poput "jedinstvenog izumitelja telefona". Stanje telefonije kakvo imamo danas je rezultat rada mnogih ruku, od kojih je svaka pomoć bila veoma vrijedna.
  
  

  Bežični telefoni[uredi - уреди | uredi izvor]

  Bežične telefone je prvi izumio Teri Pol, 1965. godine. Oni se sastoje od bazne stanice koja je kablovima spojena sa fiksnom telefonijom, i slušalice koja je radio talasima spojena sa ovom baznom stanicom. To korisnicima dozvoljava da nose slušalicu bez bazne stanice, u okviru dosega ove bazne stanice. Baznim stanicama je potreban napon da bi komunicirale sa prenosnom slušalicom, tako da bežični telefoni u principu ne funkcionišu pri nestanku struje. Bežični telefoni su u početku koristili frekvenciju od 1.7 MHz za komunikaciju baze sa slušalicom. Da bi se poboljšao kvalitet i prevazišli problemi ograničenosti dosega, ovo je kasnije promijenjeno tako da se koristi FM (frekventna modulacija) na višim frekvencijama (49 MHz, 900 MHz, 2.4 GHz, i 5.8 GHz. Telefoni koji rade na frekvenciji od 2.4 GHz se često miješaju sa određenim bežičnim mrežnim protokolima (802.11b/g) jer koriste istu frekvenciju. Danas je doseg bežičnih telefona obično par stotina metara.